Mnogima je prva asocijacija na jesen kesten i ovaj plod doživljavaju samo kao jesenju zabavu na ulicama. Međutim, jesti kesten je mnogo više od toga. Kestenje je sezonska biljka koja se može naći u periodu od oktobra do decembra. Pored gastronomskih vrlina, veoma je lekovit, jer sadrži malo masnoća, a obiluje i vitaminom C.
U prirodi postoji pitomi i divlji kesten, jestiv je samo pitomi, dok oba imaju lekovita svojstva. Tako čaj od divljeg kestena pozitivno deluje na respiratorne probleme, astmu i bronhitis i pomaže lečenje proširenih vena i celulita.
U nastavku vam donosimo pet razloga zbog kojih kesten ne biste smeli nikako da izostavite u ishrani.
1. Kesten ne sadrži gluten, pa je često korišćena namirnica u sve popularnijoj bezglutenskoj ishrani. U sebi sadrži najveći procenat skroba, i kao takav sličniji je krompiru nego orašastim plodovima.
2. U odnosu na ostale plodove iz iste porodice, sadrži najveći procenat vtamina C, koji je u narednom hladnom periodu izuzetno neophodan. 100 grama kestenja sadrži čak 43 mg vitamina C što je više od 70 odsto preporučene dnevne doze.
3. Ovaj jesenji plod bogat je vlakanima, koji pomažu u smanjenju nivoa holesterola, 8.1 g na 100g ploda, što je oko 20 odsto od preporučene dnevne doze. Sadrži i minerale magnezijum i fosfor koji su važni za zdravlje kostiju, kao i kalijum koji uravnotežuje nivo natrijuma i blagotvorno deluje na srce i krvni pritisak. Kesten je posebno delotvoran protiv anemije jer je odličan izvor gvožđa, a pošto je lako svarljiv, preporučuje se i osobama koje pate od bolesti probavnog trakta.
4. Obiluje folatima, tačnije vitaminom B9 kojeg ima u lisnatom povrću, a ne i u orašastim plodovima, koji je zaslužan za formiranje crvenih krvnih zrnaca i sintezu DNK.
5. Kesten sadrži relativno malo kalorija i manje masti, oko 200 kalorija na 100 grama, pa je tako pravi izbor namirnica za mršavljenje.
