Mozak je najsavršeniji organ u ljudskom organizmu, a s druge strane i najosetljiviji. Njegov „oprez“ se pojačava prilikom spoljašnjih uticaja, a jedan od njih je i stres. Stručno objašnjeno, deo mozga pod nazivom amgidala, centar naših emocija, reagujući na stresnu situaciju, šalje signale hipotalamusu, koji potom aktivira hormone koje će ispustiti nadbubrežna žlezda i hipofiza.
Jedna od najčešćih reakcija na spoljne negativne uticaje na mozak je kratkoročan gubitak pamćenja. Nauka to objašnjava na ovaj način. Stres doprinosi lučenju kortizola, hormona stresa koji telo priprema za opasnost. Povišen nivo tog hormona tokom dužeg perioda usko je povezan s pamćenjem. Tako da, ako vam se desi da usred neke stresne situacije zaboravite i osnovne stvari, znajte da niste jedini. Kortizol utiče i na poremećaj sna, a može dovesti i do depresije i anksioznosti.
Druga česta reakcija je pogrešno procenjivanje. Mozak pod stresom nije sposoban da rukovodi kompleksnimn društvenim situacijama, tako da je večća verovatnoća da ćete se sa nekim bliskim sukobit kada ste posd stresom, nego kada to niste.
Srce, pak, reaguje na svoj način, osnovna reakviđcija je ubrzano lupanje srca kao i povišen krvni pritisak. Kada mozak „oseti“ opasnost, šalje signale do nadbubrežne žlezde, koja tada luči hormon adrenalin. Adrenalin ima sposobnost da podiže količinu šećera u krvi, povećava broj otkucaja i pritisak. Konstantno stanje stresa može veoma pogubno uticati na kardiovaskularni sistem. Naučno je dokazano da hroničan stres direktno utiča na bolestima srca.
