Loš izbor obuće može uticati ne samo na stopala, već i na kolena, kukove i kičmu. U vremenu kada se sve više govori o holističkom pristupu zdravlju, postaje jasno da zdravlje stopala zaslužuje znatno više pažnje.
Šta nam stopala govore o zdravlju?
Stopala predstavljaju temelj ljudskog tela – nose našu težinu, apsorbuju udarce i omogućavaju kretanje.
Prema rezultatima Framingham Foot Study, čak 78% odraslih ispitanika prijavilo je neki oblik bola ili problema sa stopalima, a kao jedan od glavnih faktora navodi se neprikladna obuća.
Loš izbor obuće ne utiče samo na udobnost, već vremenom može dovesti do ozbiljnijih zdravstvenih problema, kao što su:
- plantarni fasciitis,
- čukljevi (hallux valgus),
- bolovi u donjem delu leđa,
- degenerativne promene u kolenima.
Nepravilna raspodela pritiska, nedostatak potpore i neusklađenost sa prirodnim oblikom stopala doprinose razvoju ovih stanja, koja mogu znatno smanjiti kvalitet života.
Karakteristike obuće koja podržava zdravlje stopala
Prema preporukama ortopeda i fizioterapeuta, kvalitetna obuća treba da ispunjava sledeće kriterijume:
1. Dovoljna potpora svoda stopala
Obuća sa podrškom za uzdužni i poprečni svod smanjuje naprezanje ligamenata i sprečava propadanje svoda (poznato kao ravna stopala).
To se često postiže anatomskim ulošcima i odgovarajućom tvrdoćom đona.
2. Prava veličina i širina
Preuska ili preduga obuća može izazvati trljanje, čukljeve i kurje oči. Važno je ostaviti prostor od oko 1 cm između najdužeg prsta i vrha obuće.
3. Fleksibilnost prednjeg dela
Obuća bi trebalo da se savija isključivo kod prstiju, ne u srednjem delu đona – to omogućava prirodan pokret stopala pri hodu.
4. Stabilna peta i čvrst zadnji deo
Peta ne bi trebalo da bude viša od 2,5 cm. Više pete menjaju prirodnu posturu, povećavajući pritisak na prednji deo stopala i lumbalni deo kičme.
5. Materijali koji dišu
Koža ili kvalitetne mrežaste tkanine sprečavaju znojenje, iritaciju i razvoj gljivičnih infekcija.
Koja obuća je najrizičnija za zdravlje?
| Vrsta obuće | Zašto je rizična? |
|---|---|
| Visoke potpetice | Pomeraju centar gravitacije unapred, povećavaju pritisak na prste i donji deo leđa. |
| Baletanke (ravne cipele bez uloška) | Ne nude nikakvu podršku svodu stopala – povećavaju rizik od ravnih stopala i bolova. |
| Japanke i sandale bez kaiševa | Stopalo se grči da zadrži obuću – dolazi do prenaprezanja prstiju i nesigurnog hoda. |
| Patike sa prevelikim amortizerima | Mogu ometati prirodni kontakt stopala sa podlogom i narušiti hodnu biomehaniku. |
Kako testirati obuću pre kupovine?
- Savijte cipelu – trebalo bi da se savija kod prstiju, ne u sredini.
- Pritisnite petu – mora biti čvrsta, ne da se ulegne lako.
- Proverite širinu – probajte obuću popodne, kada su stopala blago natečena – tada dobijate realnu veličinu.
- Hodajte po prodavnici najmanje 2 minuta – osluškujte kako se osećaju zglobovi, ne samo stopala.
Klinička ispitivanja pokazuju da obuća sa nedovoljnom podrškom remeti biomehaniku hoda, što se prenosi na kolena, kukove i kičmu.
Kod osoba sa hroničnim bolovima u donjem delu leđa, korekcija obuće može doneti značajno olakšanje.
Ortopedski ulošci mogu biti efikasni, ali nisu univerzalno rešenje. Njihova efikasnost zavisi od individualne anatomije i tačne dijagnoze. Najbolji efekti se postižu kada ih preporuči stručnjak nakon pregleda i eventualne analize hoda.
A šta je sa barefoot obućom?
View this post on Instagram
Sve više ljudi se okreće tzv. barefoot obući, koja ima tanak đon, nema povišenu petu i omogućava prirodnije kretanje stopala.
Ideja je da se mišići stopala aktivno koriste i jačaju, umesto da se oslanjaju na spoljašnju potporu, kao kod klasičnih anatomskih uložaka.
Nošenje barefoot obuće može doprineti aktivaciji i jačanju malih mišića stopala, poboljšati propriocepciju (osećaj ravnoteže i položaja tela), omogućiti prirodniju raspodelu opterećenja pri hodu i smanjiti zavisnost od ortopedskih uložaka.
Kod osoba koje već imaju zdravu mehaniku hoda i funkcionalna, bezbolna stopala, ovaj tip obuće može biti koristan u prevenciji problema, unapređenju stabilnosti i očuvanju dugoročnog zdravlja stopala.
Međutim, stručnjaci upozoravaju da nije za svakoga — posebno ne za osobe sa izraženim bolovima, deformitetima ili nestabilnim hodom.
Takođe, prelazak na barefoot obuću treba da bude postepen, uz praćenje reakcija tela i po mogućstvu savet stručnjaka.
Često postavljana pitanja
1. Da li je hodanje boso zdravo za stopala?
Hodanje boso po prirodnim, nepravilnim površinama (poput trave, peska, zemlje) može pozitivno uticati na propriocepciju (svest o položaju tela), jačati male mišiće stopala i pomoći u stabilizaciji svoda.
Međutim, hodanje boso po tvrdim, ravnim podlogama (kao što su pločice ili beton) može vremenom izazvati bolove i prenaprezanje mišića i ligamenata.
2. Koliko često treba menjati obuću?
Generalna preporuka je da se svakodnevna obuća menja na svakih 8 do 12 meseci, ili ranije ako pokazuje znake deformacije đona, istrošenosti ili gubitka potpore.
Kod sportskih patika, preporučuje se zamena posle 500–800 km upotrebe, u zavisnosti od vrste aktivnosti.
3. Kako da znam da li imam ravna stopala?
Neki od simptoma uključuju: brzo zamaranje nogu pri hodu, bol u lukovima ili petama, kao i česte bolove u kolenima i donjem delu leđa. Jednostavan kućni test je „test mokrog stopala“ – pokvasite stopalo i stanite na papir.
Ako otisak prikazuje celu površinu stopala bez jasnog luka, verovatno imate spušten svod. Za preciznu dijagnozu obratite se fizijatru ili ortopedu.
4. Da li deca treba da nose anatomske uloške?
Ne uvek. Kod dece je normalno da imaju blago spuštene svodove do 6. godine života.
Ulošci se preporučuju samo ako dete ima izražene bolove, nestabilan hod, ili ako postoji ortopedska indikacija nakon pregleda specijaliste.
