Jedna od najzdravijih riba, prema mnogim naučno dokazanim pokazateljima, je tunjevina, bilo da je ona plavorepa, žutorepa, prugasta ili bela. Žutorepa i plavorepa su najbolji predstavnici svoje vrste, dok se bela često naziva i morskom piletinom.
Tunjevina pripada porodici plavih riba, izuzetno je nutritivno bogata i preporučena je od strane lekara za održavanje dobre krvne slike i prevenciju bolesti srca i krvnih sudova, kao i moždanog udara.
Zahvaljujući velikoj koncentraciji omega-3 masnih kiselina, prava je zdravstvena “bomba” koja smanjuje loš i povećava dobar holesterol. Omega-3 masne kiseline zahvaljujući DHA i EPA kiselinama pozitivno deluju na mozak, smanjujući rizik od Alchajmerove bolesti i demencije kod starijih osoba.
Vitamin E i selen u tunjevini sprečavaju određene oblike raka kao što su rak pankreasa i rak organa za varenje - usta, želudac, jednjak, grkljan i debelo crevo. Takođe snižavaju rizik od pojave leukemije.
Zahvaljujući prisustvu selena, snažan je izvor antioksidanasa koji utiču na zdravlje jetre. Zdrava jetra čisti telo od štetnih materija kao što su lekovi, teški metali i pesticidi.
Naučno dokazano je i da tunjevina pomaže u prevenciji depresije, kao i gojenja, jer podstiče izlučivanje leptina, hormona koji je zaslužan za metaboličke procese.
Tuna je bogata i vitaminom B6, koji takođe povoljno utiče na snižavanje homocisteina koji deluje na aterosklerozu, kao i ostalim vitaminima B kompleksa, vitaminom B12 i vitaminom E. Veoma je bogata kalijumom, gvožđem, kalcijumom, fosforom, magnezijumom, selenom, bakrom, cinkom i manganom.
Osim što je dobra u prevenciji raznih bolesti, tunjevina je takođe i omiljena hrana među sportistima, kao i svim osobama sa pojačanom fizičkom aktivnošću. Prvenstveno zato što sadrži visok procenat proteina – 23 odsto u samo 100 grama, kao i samo 0,9 procenata masti. Dakle, u 100 grama tunjevine nalazi se 30 grama proteina, najviše 1 gram ugljenih hidrata i masti, energetske vrednosti 120 kalorija.
