Sigurno ste svi čuli za pojam pH nivo, kao i za kiselost ili baznost organizma, krvi i namirnica, ali nije vam baš najasnije šta ovakvo kategorisanje predstavlja i koliko je za naš organizam važno da uspostavimo harmoniju ova dva parametra.
Šta je pH nivo?
Pre svega, kiselost organizma predstavlja pH nivo (potencijal vodonika) u našem telu i on ponajviše zavisi od namirnica koje svakodnevno konzumiramo. Bukvalno predstavljeno, pH nivo se može izmeriti u svim tečnostima, pa tako i u ljjudskim - krv, urin i pljuvačka. Kiselost se kreće na skali od 0 do 14, gde sredina predstavlja neutralno dok su sve vrednosti ispod sredine kisele, dok one iznad predstavljaju bazne ili alkalne. Primera radi, želudačna kiselina ima pH 1, vino 3.5, obična voda neutralan pH 7, venska krv ima pH 7.35, dok aretrijska 7.40,
Zbog čega je važno znati kolika je kiselost našeg organizma?
Procenat kiselosti u našem organizmu direktno i u velikoj meri utiče na zdravlje organizma. Organizam ne treba nikako da bude previše kiseo je se tako smanjuje sposobnost apsorbcije minerala, vitamina i drugih nutrijenata. Energija u ćelijama, kao i njihova regeneracija takođe je oslabljena. Samim tim i čišćenje organizma trpi zbog prevelike kiselosti i sve pobrojano dovodi do pogoršanja zdravstvenog stanja našeg organizma.
Kako da prepoznate?
Posledice se različito manifestuju kod različitih osoba, ali ono što je najčešće i što će svi lako prepoznati su hronični umor, bolovi u zglobovima i mišicima, zatvor ili proliv, neprijatan miris mokraće, česte infekcije, alergija, nervoza, depresija, slaba koncentracija i memorija.
Kiselost se u toku dana menja
Sve što u toku dana unesemo u organizam, kao i koliko sebe izložimo spoljnim uticajima koje povećavaju stres, utiču na koncentraciju kiselosti. Zbog toga pH nivo nije konstantan u našem organizmu. Da bi se preterana kiselost u telu neutralisala, veliku pomoć pružaju pluća i bubrezi. Osnovnu ulogu imaju pluća, dok bubrezi imaju sekundarnu zaštitu,eliminišući kiseline u urinu. Međutim, ni organi nisu svemoćni, tako da prvenstveno sami treba da vodimo računa o zdravlju. I emocije stvaraju određenu reakciju u organizmu i nikako ne treba umanjivati njihov uticaj, pa tako mir, ljubav, dobrota nas čine „baznijim“, dok umor, stres, bes, strah i ljubomora „kiselijim“.
