Da je beli šećer veoma loš po naše zdravlje, odavno je poznato, a i naučno nepobitno dokazano. U prilog tome govori i činjenica da je jedan od četiri nosilaca „bele smrti“. Ovakav šećer sa sobom nosi ništa drugo do samo prazne kalorije, bez ikakvih tragova vitamina i minerala. Beli šećer se dobija iz šećerne repe postupkom rafinacije, koja uključuje čitav niz hemijskih obrada - alkalizaciju, karbonataciju, fosfataciju, sulfitaciju, uz korišćenje raznih agresivnih hemikalija. Već su i sami ovi nazivi dovoljno zastrašujući.
Pitate se onda, ako je tako, kako mu naći adekvatnu, zdravu zamenu? Pandan belom nezdravom šećeru je smeđi, odnosno braon šećer, logično. A tu u stvari nastaje čitav problem, odnosno zabluda u koju većina potrošača upada, ne svojom krivicom. Ovim tekstom ćemo objasniti razliku između samih smeđih šećera i kako u moru sličnih, često lažnih, izaberete pravi proizvod.
Informišući se na ovu temu, sigurno ste nailazili na stavove i medijske natpise da je smeđi šećer ništa drugo do obojeni beli šećer, dobro upakovan „marketinški trik“ i manipulativni način za izvlačenje više novaca iz džepa potrošača. Tada ste sigurno pomislili - pa zašto onda davati više novca za istu stvar? Nažalost, većina tekstova na ovu temu je istina.
Ali, s druge strane, na veliku sreću, dobar, zdrav i nadasve prirodan braon šećer zaista postoji. Dakle, ni svi smeđi šećeri nisu isti i većina njih neosnovano nosi tu etiketu, pa samim tim krajnji potrošači i konzumenti budu dovedeni u zabludu, a na neki način i prevareni. Pravi prirodni smeđi šećer iz šećerne trske jedini ima pravo da nosi tu „titulu“. Prema nekim pokazateljima, osoba tokom života pojede oko dve tone šećera, a ovaj podatak je dovoljan razlog da se zamislimo i okrenemo novu stranicu u životu.
Uvidevši prednost smeđeg šećera u odnosu na beli, mnogi proizvođači su se poslužili jeftinim marketinškim trikovima, pa najjednostavnije rečeno beli šećer obojili. Tako na tržištu postoje obojeni beli šećeri, koji samo izgledom podsećaju na smeđi. To je u stvari smeđi šećer dobijen od šećerne repe. Takav smeđi šećer izbegavajte, zato što tako u svoj organizam unosite ništa drugo do beli obojeni šećer.
Belim i lažnim smeđim šećerom u ovom tekstu manje ćemo se baviti, jer je posle svega iznetog sasvim jasno o kakvim proizvodima je reč. Akcenat ćemo staviti na pravi braon šećer iz šećerne trske i otkloniti vam svaku sumnju u njegov kvalitet i verodostojnost.
Ono što smeđi šećer iz šećerne trske u odnosu na ostale šećere izdvaja i što se u 
ostalima ne može naći, je da ima veću nutritivnu vrednost, sadrži vitamine i minerale, bolju aromu, a samim tim i lepši ukus. Samo prirodni smeđi, nerafinisani šećer, sadrži 17 amino-kiselina, 11 minerala i šest vitamina, uključujući i polifenole, koji poboljšavaju antioksidativna svojstva. Nauka je dokazala da u prirodnom smeđem šećeru postoji skoro pedeset prirodnih jedinjenja kojih u ostalim šećerima nema, bilo da su oni beli ili se predstavljaju kao smeđi. Smeđi šećer iz šećerne trske daleko je zdraviji, bogatiji mikronutrijentima i boljeg je prehrambenog sadržaja, u odnosu na braon šećer iz šećerne repe. A sadrži i manje kalorija.
Glavni „krivac“ zašto smeđem šećeru iz šećerne trske treba dati prednost je melasa koja je sadržana u samoj šećernoj trski, dakle njen je sastavni i prirodni deo. Melasa je slatki tamnosmeđi ili tamnozeleni sirup, prilično guste teksture, koja sadrži oko pedeset odsto šećera, a što je važno i esencijalne aminokiseline, hranljive materije, kalcijum, kalijum, gvožđe, magnezijum i fosfor. Ako je melasa ta koja šećer čini smeđim, pitate se onda, na osnovu čega je braon šećer braon boje. Objasnili smo na početku teksta kako nastaje beli šećer i kakvih je on svojstava. Dakle tom istom belom šećeru iz šećerne repe samo naknadno je dodata melasa. Kvalitet i nutritivna svojstva šećera se na taj način nisu poboljšala, čak su i narušena jer melasa koja se u ovom postupku dodaje nikako nije odgovarajuća za ljudsku upotrebu. A neretko se dešava da je za smeđu boju „zaslužna“ i obična prehrambena boja.
Dakle, smeđi šećer iz šećerne trske stopostotno je prirodan, narafinisan i zdrav, prirodne svetlo smeđe, ravnomerno raspoređene boje i krupnih kristala, dok smeđi šećer od repe ne u pije melasu ravnomerno, koja mu se dodaje nakon rafinisanja, pa pojedini kristali šećera izgledaju kao delimično obojeni. Tako sami možete uvideti razliku između ova dva proizvoda.
Sada kada smo objasnili da pravi smeđi šećer ipak postoji, želimo da vam pomognemo prilikom izbora istog. Naša preporuka je da je najbolji smeđi šećer proizveden od šećerne trske demerara. Ova vrsta šećerne trske nazvana je po Demerara koloniji u Gvajani, koja je originalni izvor ove vrste šećera, nastao tradicionalnom metodom kristalizacije, bez bilo kakvih dodataka boja, ukusa i premaza.
Ukoliko ste do sada i sami mislili da je smeđi šećer isto što i beli, samo obična varka i uzaludno trošenje para, činjenice su te koje govore da je smeđi šećer, ali samo onaj iz šećerne trske, najzdravija varijanta prirodnog zaslađivača.
