Prema najnovijim istraživanjima, svaka osoba unese u proseku 68 kilograma šećera i zaslađivača godišnje. Za neke to je dosta više od kilaže koju imaju. Na dnevnom nivou to je, verovali ili ne, oko tri četvrtine šoljice. Pitate se kako je to uopšte moguće, pogotovo kad znate koliko malo slatkog ste tog dana pojeli. Odgovor je – skriveni šećer.
Čim je nešto skriveno, nije transparento, ni ne zaokupira našu pažnju. Tako je i sa mnogim namirnicama koje svakodnevno konzumiramo. Ne znamo njihov pravi sadržaj, samim tim ne znamo koliko nam škode. Prvi korak da izbegnete proizvode sa skrivenim šećerom je – čitajte deklaraciju. Mada i tu postoji „caka“. Šećer se u mnogim proizvodima zamaskira imenom saharoza, dekstroza, fruktoza i maltoza, koji su takođe šećeri, kao i melase, med i sirupi.
Kako ovo postaje gorući globalni problem, Svetska zdravstvena organizacija je, s ciljem borbe protiv gojaznosti, pozvala na drastično smanjenje skrivenog šećera u odeđenim namirnicama, pogotovo kečapu, smrznutim picama i bezalkoholnim pićima. Po preporukama ove organizacije, šećeri ne smeju da prelaze pet posto celokupnog dnevnog energetskog unosa. Ova preporuka se ne odnosi na šećere u svežem voću, povrću i mleku, jer za njih nije dokazano da su štetni za zdravlje.
Kako to izgleda u praksi? Naime, smanjenje preporučenog unosa šećera na samo pet posto od ukupnog dnevnog energetskog unosa, znači da ljudi ne bi smeli dnevno konzumirati više od 25 grama šećera, bilo kroz hranu ili piće. To je količina jednaka kao i šest kašičica. Prosečna količina šećera sadržana u limenci gaziranog bezalkoholnog pića je oko desetak kašičica. Zaključak donesite sami.
Skriveni šećer se nalazi u skoro svim prozvodima koji nose oznaku „low fat“, gde je šećer u suštini zamena za masnoće. Primera radi, voćni jogurt ima samo 0,1 posto masti, ali je prepun šećera, čak i do šest kašika. Takođe i stoprocentno voćni sokovi, koji nemaju naknadno dodati šećer, ali su puni onog voćnog. Na listi namirnica koje su pune skrivenih šećera su još i dijetalna gazirana pića, puter od kikirikija, konzervisane supe, smese za gotova jela, suhomesnati proizvodi i paštete.
Zašto su skriveni šećeri toliko loši? Prekomerno konzumiranje šećera glavni je „okidač“ mnogih bolesti, povećava šanse za gojaznost, izaziva glavobolje, utiče na san i uopšte na koncentraciju i raspoloženje, a naučno je dokazano da šećer izaziva i zavisnost.
Sigurno ste zbunjeni, a i umorni od toga kako izabrati zdrav proizvod, kako kontroisati unos šećera, u prevodu šta uopšte jesti. Za početak jednostavan savet, kojeg se nije teško pridržavati, a to je smanjite količinu porcije i ograničite unos industrijskih prerađenih namirnica. Takođe, dobra zamena za beli šećer je demerara smeđi šećer iz trske, koji je dosta zdraviji. Umesto sokova pijte vodu, jogurt zasladite svežim voćem, izbegavajte muslije sa dodakom šećera i gotova jela.
Šećera se ne treba u potpunosti odreći, ali zlatno pravilo u ishrani kao i u drugim sferama života je umerenost.
