Poslednjih godina mnogo se govori o značaju ishrane sirovom, termički neobrađenom hranom (povrće, voće, klice, semenke, orašasti plodovi, hladno ceđena ulja, samoniklo bilje). Zagovornici presne hrane ističu da naš sistem za varenje nije predvidjen za meso i termički obrađene namirnice jer se takvom obradom hrana duže zadržava u crevima, truleći i hraneći parazite i gljivice a uz to se uništavaju za zdravlje neophodni enzimi kojih ima samo u sirovoj hrani. Oni se pozivaju na istraživanja dr P. Kučkofa koji je otkrio “digestivnu leukocitozu” (tokom varenja povećava se broj leukocita u krvi što znači da naše telo pokušava da se izbori sa nečim nepotrebnim što je unelo u sebe). Devedeset odsto toksina koje unosimo u sebe, dolazi od mesa a samo deset odsto od prskanog voća I povrća
Na kritiku da ovoj ishrani nedostaju neophodni proteini, “sirovojedci” dokazuju da voće i poveće imaju obilje amino kiselina koji učestvuju u izgradnji mišića (koštunjavo voće naročito). „Na ćelijskom nivou, jedući sirovu hranu, unosite žive biljne ćelije, sa enzimima koji nestaju i pri blagoj termičkoj obradi, a kad njih nema, telo troši svoje, metaboličke enzime, kojih ima ograničeno. Prosto rečeno, jedući živu hranu, produžavate život,“ piše Maja Volk, promoter ove vrste ishrane. „Najmasovniji ubica čovečanstva danas je - holesterol. A nijedna biljka ne izaziva povećan holesterol već samo mlečni proizvodi i meso. Moždani udari, infarkti, Alchajmerova bolest, bolesti jetre, želuca, creva, samo su neke posledice konzumiranja mesa. Biljke jedine mogu direktno da pretvaraju sunčevu energiju u materiju, i kada jedete žive biljke, dobijate tu sunčevu enrgiju i to odmah osećate. Mnoge bolesti se povlače, nema umora, gojenja, nesanice, čak ni kijavicu više ne dobijate, koža i kosa blistaju. Udišete život punim plućima, efikasnije rešavate pobleme, mišići rade optimalno, nema depresije (nervne ćelije su takodje pravilno nahranjene) nema nervoze, nema gladi. Već nakon nekoliko nedelja osećate kako vam rastu energija, snaga, radost, kreativnost i osećaj slobode. Deca vegani, koja su od rodjenja na živoj hrani, nikada se ne razboljevaju ”
Savetuje se se da se na ishranu sirovim namirnicama prelazi postepeno (osim u slučaju težih bolesti kad je neophodan radikalan prelaz kako bi se telo što brže iščistilo). Dr Arnold Ehret kaže: “Kada neko pokuša da odjednom pređe na sirovu hranu često izgubi poverenje čim nastupi prva kriza - kada uz jako izlučivanje istovremeno dospeva u krvotok velika količina otpada, sluzi i otrova. Neočekivani doživljaj bolova rađa u čoveku jaku, neodoljivu želju za povratkom na staro.”
