Nutricionisti odavno prave razliku između zapadnog prehrambenog stila, poznatog po obilnoj trpezi, preteranim kalorijama, crvenom mesu i visokom holesterolu i mediteranske ishrane koju odlikuje korišćenje mnogo ribe umesto mesa, maslinovog ulja umesto margarina i drugih zasićenih masnoća, po obilju voća, povrća i integralnih žitarica kao i po manjoj upotrebi mlečnih proizvoda, raznih prerađevina i slatkiša.
Dr Saša Avakumović ističe da su proteklih decenija mnoga klinička ispitivanja dokazala da mediteranska ishrana smanjuje rizik od nastajanja kardiovaskularnih i malignih oboljenja kao i da produžava životni vek. To se posebno odnosi na stanovnike Grčke i Španije koji se uglavnom pridržavaju tradicionalne mediteranske ishrane. Istraživanje „Studija 7 zemalja“ pokazalo je da je smrtnost od srčanih bolesti u južnoj Evropi dva do tri puta manja nego u kontinentalnom delu Evrope a posebno u odnosu na SAD što je rezultat zamene crvenog mesa ribom i ostalim plodovima mora, svakodnevne konzumacije crnog vina, kao i korišćenja maslinovog ulja. Nerafinisano maslinovo ulje je bogat izvor antioksidantnih nezasićenih masnih kiselina koje nas štite od srčanih bolesti, dok crno vino sadrži različite biljne komponenete poput polifenola koji pozitivno deluju na zdravlje srca jer efikasno uništavaju slobodne radikale. Dve čaše vina dnevno mogu da deluju vrlo povoljno na zdravlje, a da pritom ne izazovu probleme sa alkoholom.Velika količina voća i povrća je takođe efikasna preventiva raznih obolenja. Paradajz i beli luk se smatraju posebno značajnim izvorom antioksidanata zaštitnim povrćem. Mediteranska hrana je pre svega niskokalorična, ima vrlo malo holesterola i mnogo balastnih materija, dakle poseduje sve atribute zdrave ishrane. Ona obezbeđuje konstantan visok unos vitamina C u prirodnom kompleksu sa bioflavonoidima, visok izvor beta karotena, dovoljno vitamina E, i, najzad, sasvim dovoljno Omega-3 masnih kiselina koje na kontinentalnom delu zemlje u redovnoj ishrani ne mogu da se dobiju osim ako volite ribu.
Mediteranska dijeta poboljšava rad mozga u starijem dobu, štiti od nastanka Parkinsove bolesti, blagotvorno deluje na vitku liniju, pobeđuje depresiju, usporava nastanak bora i starenje, smanjuje neplodnost, blokira odredjene gene koji uzrokuju upalne procese, a opsežno istraživanje sprovedeno u više mediteranskih zemalja daje dokaze da smanjuje šanse za nastanak karcinoma. Istraživači smatraju da se zamenom zapadnoevropskog načina ishrane mediteranskim smanjuje učestalost od obolevanja od raka debelog creva za 25%, raka dojke za 15% i malignih promena na prostati za 10%.
Osim ishrane, boljem zdravlju mediteranaca doprinose i drugi faktori. Ovi narodi imaju jedan opušteniji odnos prema životu. Za njih obrok predstavlja uživanje i druženje sa porodicom i prijateljima a porcije nisu velike
