Stara narodna izreka glasi „zdravlje na usta ulazi“ i sa time se svi slažemo. Međutim, često zaboravljamo na činjenicu da ono što jedemo znatno utiče i na naše sveopšte psihičko zdravlje, a ne samo fizičko. U prevodu, kako se emotivno osećamo, koliko smo motivisani zavisi i od toga kako se hranimo. A postoji i ona čuvena korealcija – kako se osećamo, tako se i hranimo.
Brz tempo života, prekomeran stres, nedostatak vremena za pravilan način ishrane utiču na loš izbor namirnica, neredovne obroke a sve to usko je povezano sa metabolizmom, gojaznošću, povišenim holesterolom i ostalim oboljenjima. Samim tim postajemo nezadovoljni i depresivni, usporeni i nezainteresovani.
S druge strane, razne psihološke studije pokazale su da hrana često služi kao cilj da se određene emocije potisnu. Tako, za razliku od prave fizičke gladi postoji i emotivna glad. Simptome emotivne gladi prepoznaćete tako što ste u jednom trenutku siti, dok u narednom imate osećaj da ćete „umreti od gladi“. Emotivna glad najčešće vas nagoni da posegnete za nezdravim namirnicama.
Psiholozi sa bogatim iskustvom u ovoj oblasti slažu se u jednom. Pre svega bitno prepoznati emotivni okidač koji vas tera ka traženju utehe i nagrade u hrani. Emotivno prejedanje više pogađa žene nego muškarce jer društvo, a neretko i one same sebi, postavljaju visoke kriterijume vezano za fizički izgled. Žene se osećaju krivim ako imaju višak kilograma i taj osećaj krivice često tera na traženje utehe u jelu, a tako se stvara začarani krug. U takvim situacijama treba izbegavati proizvode od belog brašna, preterano slatke i masne namirnice koje utiču na manjak vitamina u organizmu, što je direktno povezano pojačanim osećajem nezadovoljstva.
Organizam, koji je opterećen konstantnim stresom, luči povećan broj hormona kortizol, koji izaziva želju za hranom bogatom ugljenim hidratima. Da bi se prividno pojačao osećaj zadovoljstva, ljudi posežu za „junk food“, jer nepisano je pravilo da je takva hrana najbolji „tešitelj“. Ali tako se samo postiže kontraefekat, jer ionako narušeno psihofizičko stanje organizma kvarimo lošim grickalicama, hranom bogatom skrobom, veštačkim mastima i bojama, aditivima i pojačivačima ukusa. Nutricionisti preporučuju da je u stresnim situacijama mnogo bolje jesti hranu bogatu vitaminom B, kao što su integralne žitarice, zatim manje masno meso i ribu.
Stoga, sledeći put kada u emotivnom haosu poželite da posegnete za „hranom za izbegavanje“ dobro razmislite šta želite da postignete, a šta ćete zaista i postići time.
