GMO – nužan sled pozitivnih naučnih dostignuća ili otrov koji na usta ulazi? Pitanje je koje mnoge muči.
Pre svega, šta GMO predstavlja? Jednostavno objašnjeno, genetski modifikovani organizmi u svojoj ćeliji imaju ubačen DNK bakterije i takav DNK u samoj ćeliji biljke proizvodi otrovni pesticid. Ili jednostavnije, biljka trpi takav način modifikacije genoma, koji se u prirodi nikada ne bi dogodio. Tako unet, nikakvom obradom namirnice ne može nestati.
Veliku zabunu stvaraju i mitovi koji GMO prate. Najčešće pominjan je da se za uzgoj ovakvih biljaka koristi manje pesticida. Istina - biljka dobija gen i samim tim i ona postaje pesticid. Drugo, proizvodnja je strogo labortorijski kontrolisana. Ipak, praksa pokazuje da nijedno testiranje GMO proizvoda i njihov uticaj na zdravlje čoveka nije trajalo duže od tri meseca, pa se ne može sa sigurnošću tvrditi kakav je uticaj GMO na duži rok.
Savremena nauka je iskusno umešala prste, potencirajući da je GMO hrana boljih nutritivnih i vitaminskih svojstava. Međutim, nijedna laboratorija ne može da se meri s onime što priroda stvara. Sa etičke i humane strane, GMO je okićen odorom da je glavno rešenje problema gladi u svetu, jer modifkacijom nastaju izdržljiviji organizmi, povećane biomase, tolerantniji na bolesti i spoljašnje faktore rizika. Ipak, mnogi stručnjaci mišljenja su da je do upotrebe GMO hrane u humanoj ishrani potrebno da prođe još dosta vremena, kako bi se pažljivo promatrale posledice.
Posmatrano „površinski“ ishrana zasnovana na ovim postulatima deluje kao epohalna stvar za čovečanstvo. Međutim, ukoliko se posmatra sam način stvaranja GMO, nameću se pitanja i s razlogom se sumnjičavo gleda na celu ideju. Pravih odgovora još uvek nema, ali nema ni dokaza o bezbednosti po zdravlje potrošača. Određena naučna istraživanja iz prethodnih godina, u kojima su laboratorijski sisari hranjeni GMO sojom pokazali su degenerativne promene i na potomcima, koje se logično mogu očekivati i na ljudima. Još veću sumnju podrivaju i oprečna mišljenja stručnjaka o ovoj temi i različite prakse u svetu. S jedne strane, GMO je glavni nosilac poljoprivrede u SAD, put krči i u Kini, Indiji i Brazilu, a sa druge strane, većina zemalja Evropske unije zabranjuje proizvodnju i promet GMO.
Gde sve možemo pronaći GMO? Od namirnica koje su nam najpribližnije, najčešće su genetski modifikovani uljana repica, soja i kukuruz, koje konzumira i stoka pa se i na taj način modifikovana hrana može uneti u organizam. Dok situacija po ovom pitanju ne bude jasna, naša preporuka je da birate potpuno prirodne, organske i zdrave proizvode. Jer, ono što je dar same prirode, nijedna laboratorija ne može da nadomesti.
