U poslednje vreme, da li iz pomodarstva ili iz istinske potrebe, zaslađivač stevija dobija na popularnosti, kao zamena za šećer, ponajviše zbog svoje nekalorične prirode. A kako uvek postoji „ali“, postavlja se pitanje kako ona utiče na zdravlje ljudi i da li je uopšte tako dobra?
Do skora prilično nepoznata za većinu konzumenata, stevija se na našem tržištu pojavila u konditorskoj industriji, pa se tako na rafovima mogu pronaći čokolade koje umesto šećera sadrže ekstrakt ove biljke. Glavni argumenti koji prate čokoladu bez šećera su da je pogodna za dijabetičare, ne podiže glukozu ni insulin i ne stvara zavisnost kao šećer. Stevija je inače 300 puta slađa od običnog šećera, sadrži nula kalorija i potiče iz Južne Amerike. Na popularnosti dobija 2011. godine, kada je Evropska agencija za bezbednost hrane odobrila njenu upotrebu.
Međutim, kako svaka priča ima dve strane, tako je i u slučaju stevije. Naime, u poslednje vreme su sve učestalije debate u naučnim krugovima o tome da li stevija ima i negativne posledice na zdravlje ljudi. Po tom pitanju, mišljenja su veoma podeljena. Ali, ono što najviše zabrinjava je da su neke od izvedenih studija ustanovile da jedan od sastojaka ove biljke, steviol, povećava rizik oboljevanja od raka. Takođe, mnogi korisnici širom sveta su kao negativne posledice prijavljivali bol u mišićima, vrtoglavcu i mučninu.
Ono što nikako ne ide u prilog steviji je da naša tela nisu projektovana da rukuju zaslađivačima bez kalorija, bilo da su ona prirodna ili veštačka. Jesti zaslađivače kao što je stevija može telo dovesti u stanje hpoglikemije, odnosno stanje niskog nivoa šećera, tj. glukoze u krvi, mišljenja su mnogi stručnjaci.
Posebno treba obratiti pažnju je da stevija ne podržava sintezu glikogena. Naime, ako se putem hrane ne unese određena količina glukoze, smanjuje se broj glikogena, koji telu daju potrebnu energiju. Tada dolazi do oslobađanja adrenalina i kortizola, hormona stresa, čije je često oslobađanje štetno za nadbubrežne žlezde i celokupno zdravlje, tako što slabe imunološki sistem i povećavaju mogućnost upala. Osim toga, telo ne može pretvoriti neaktivni hormon štitne žlezde T4 u aktivni hormon T3 bez odgovarajućeg broja glikogena. Nastala hipotireoza dovodi do usporenog metabolizma, a to znači niz simptoma kao što su debljanje, gubitak kose i nedostatatak energije.
Dalje, stevija se često meša s aditivima i pojavačima ukusa kao bi se neutralisao njen gorkast ukus na kraju, tzv. „after taste“. Među njima je i eritritol, šećerni alkohol, koji se dobija fermentacijom šećera. Ovu kombinaciju prati sumnja da može narušiti zidove creva.
Još jedna u nizu negativnih činjenica koja ruši tezu da je stevija zdrava i preporučiva je da postoje dokazi da stevija ima određena kontraceptivna svojstva i može uticati na nivo estrogena i progesterona, pa žene trebaju biti posebno obazrive. Takođe, ljudi koji koriste lekove za hipertenziju, trebalo da je izbegavaju jer snižava krvni pritisak.
Posle svega navedenog, treba se dobro zapitati da li je stevija zaista zdrava alternativa kao što se misli?
