Svaki prosečan konzument, ukoliko se dovoljno ne informiše, nikako ne može znati šta hrana koju svakodnevno unosi sadrži. Kako istraživanja pokazuju, oko 90 odsto štetnih materija u ljudski organizam unosimo upravo hranom, a oko 80 odsto namirnica uzimamo u industrijski prerađenom obliku.
U nastavku ćemo vas upoznati sa time šta su konzervansi i koje opasnosti sa sobom nose. Konzervansi predstavljaju dodatke hrani u malim količinama. Imaju za cilj da spreče ili uspore razmnožavanje mikroorganizama, tj. da produže trajnost proizvoda. Široj javnosti najpoznatiji je Natrijum-benzoat (E-211), poznatiji kao konzervans i predstavlja so benzoeve kiseline. Preterana upotreba ovog dodatka daje hrani „težak“ ukus, a osetljive osobe bi trebalo u potpunosti da izbegavaju unos. Za njim sledi Kalijum-sulfat (E-224), a u prodaji ga možete naći pod nazivom vinobran. Koristi se u prekidanju rada bakterija sirćetnog ili mlečnog vrenja, a zbog funkcije njegovih jedinjenja da razgrađuju tiamin i biotin, zabranjeno je u mnogim zemljama njegovo dodavanje u mesne prerađevine.
Sigurnost upotrebe konzervansa dobija na aktuelnosti nakon što su neka ispitivanja pokazala da upotreba može povećati rizik za određene oblike raka, kao i da mogu izazvati alergijske reakcije. Od hemijski definisanih čistih hemikalija najčešće se koriste saharoza (šećer), kuhinjska so (NaCl), skrobni sirup (glukoza i fruktoza) i natrijumhidrogenglutamat. Svako prekoračenje njihove količine ima štetan uticaj na organizam konzumenta. Problem predstavlja utvrđivanje štetnog uticaja na zdravlje grupa konzervanasa koji služe za očuvanje boje proizvoda i svežine mesa (nitrati, nitriti), zbog mogućnosti njihove konverzije pomoću crevne mikroflore u toksične i kancerogene veze (nitrozamin, methemoglobin). Ipak, opasnost od nitrata u mesnim prerađevinama je mnogo manja od trovanja mesom uzrokovanim bakterijama. Tako da je pozitivna uloga nitrata u sprečevanju botulizma, odnosno trovanja hranom.
Posle svega navedenog, jedini način da kontrolišemo unos ovih supstanci u organizam je da pažljivo čitamo sastav proizvoda koji kupujemo, odosno deklaracije na proizvodu, Mnogi od proizvoda iz super marketa sadrže veštačke arome I boje, kao i pojačivače ukusa zbog kojih preterujemo s jelom. Stručnjaci tvrde da veći unos količina konzervansa od dnevno dozvoljenih, kratkoročno ne može da nam naudi, ali višegodišnji unos dovodi to trajnih posledica.
Konzervansi 1
E 160b borat
E 200 sorbinska kiselina
E 201 Na sorbat
E 202 K sorbat
E 203 Ca sorbat
Konzervansi 2
E 210 benzoična kiselina
E 211 Na benzoat
E 212 K benzoat
E 213 Ca benzoat
Konzervansi 3
E 214 etil estar PHB
E 215 etil estar PHB Na so
E 216 propil estar PHB
E 217 propil estar PHB Na so
E 218 metil estar PHB
E 219 metil estar PHB Na so
Konzervansi 4
E 220 sumpor dioksid
E 221 Na sulfat
E 222 Na hidrogen-sulfit
E 223 Na disulfit
E 224 K disulfit
Konzervansi 5
E 226 Ca disulfit
E 227 Ca hidrogen-sulfit
E 228 K hidrogen-sulfit
E 230 bifenil
E 231 ortofenil fenol
Konzervansi 6
E 232 Na ortofenil-fenolat
E 233 tiabendazol
E 234 nizin
E 235 natamicin
Konzervansi 7
E 236 mravlja kiselina
E 237 Na formitat
E 238 Ca formitat
E 239 heksametil entetramin
Konzervansi 8
E 242 dimetil dikarbonat
E 249 K nitrit
E 250 Na nitrit
E 251 Na nitrat
E 252 K nitrat
Konzervansi 9
E 280 propjonična kiselina
E 281 Na propjonat
E 282 Ca propjonat
E 283 K propjonat
Konzervansi 10
E 290 ugljen dioksid
E 629 Ca gvanilat
E 925 hlor
E 926 hlor dioksid
E 1105 lizozin
