Sve veća potražnja za za niskokaloričnim proizvodima dovela je do masovnije pojave veštačkih zaslađivača. Kao što im samo ime kaže, ovakvi zaslađivači su sintetčke zamene za šećer, ali se mogu dobiti i proizvodnjom iz nekih biljaka koje prirodno sadrže šećere. Dosta su slađi od običnog šećera i potrebna je samo mala količina da zameni kašiku šećera. U nekim zemljama nose naziv i nenutritivni zaslađivači, jer ne sadrže kalorije.
Veštački zaslađivači se mogu naći u različitim proizvodima kao što su dijetalni napici, žvakaće gume, sladoledi, slatkiši. Ne sadrže u sebi kalorije, pa im se često pribegava prilikom dijeta. Međutim, istraživanja su pokazala da veštački zaslađivači povećavaju želju za slatkišima, a time mogu dovesti i do povećanja telesne težine.
Imaju karakterističan ukus, često „metalan“, a kako bi se to izbeglo, zaslađivači se međusobno mešaju i na taj način popravljaju ukus ostalih.
Najveće polemike se vode oko zaslađivača aspartama. Aspartam se sastoji od dve aminokiseline, aspartamske kiseline i fenilalanina, koji se nalaze u prirodi u mesu, žitaricama, mlečnim proizvodima. Označen je međunarodnim kodom E-951. Proizvodi koji najčešće sadrže aspartam su niskokalorični dodaci ishrani, jogurt, puding, kao i smrznuti dezerti.
Kako stručnjaci tvrde, osobe sa urođenim oboljenjem zvanim fenilketonurija, gde postoji genetski poremećaj metabolizma aminokiseline fenila-alanin, ne bi smele da konzumiraju bilo šta što makar i u tragovima sadrži aspartam.
Nekoliko studija pokazalo da njegovo konzumiranje nosi određene rizike, a istraživanje sprovedeno u Danskoj dovelo je u vezu dijetetske napitke u kojima se koristi aspartam sa prevremenim porođajima, dok su druge nagovestile moguću vezu sa dobijanjem raka. Aspartam izaziva zabrinutost i zato što sadrži metanol koji se u telu razlaže u dva nervna toksina – formaldehid i mravlju kiselinu.
U Srbiji se, ne sprovodi vanredno istraživanje bezbednosti korišćenja aspartama, niti drugih veštačkih zaslađivanja.
Saharin je najpoznatiji veštački zaslađivač. 300-550 puta je slađi od šećera i upotrebljava se kao zaslađivač za hranu i napitke.
Posle svega ovog može se reći da, pošto špostoji sumnja da mogu biti kancerogeni, najpametnije je ne preterivati sa njihovim korišćenjem. Prema mišljenju stručnjaka, alternativa u svakodnevnoj ishrani može da bude voćni šećer, kao što je fruktoza. Zaklučak kojeg se svi stručni na ovu temu drže je da zdrava osoba nema potrebe da konzumira veštačke zaslađivače.
Lista dozvoljenih zaslađivača
Zaslađivači 1
E 420 sorbitol
E 421 manitol
E 950 acesulfam K
E 951 aspartam
Zaslađivači 2
E 952 ciklamat
E 953 izomalt
E 954 saharin
E 957 taumatin
Zaslađivači 3
E 959 neohesperidin
E 965 maltit
E 966 laktit
E 967 ksilit
