Koliko često izgovorimo ili čujemo reč stres, stiče se utisak da skoro svi sve znaju o ovoj reakciji ljudi. Ono od čega treba poći prilikom pojašnjenja pojma stres je da je to proces koji se odvija u nama, odnosno subjektivna reakcija na situaciju u kojoj se nalazimo. Dakle, stres je skup fizičkih i emocionalnih reakcija na neki događaj, sa kojim ne umemo da se nosimo.
Kada kažemo stres, najčešće mislimo na onaj vid prouzrokovan spoljašnjim faktorima kao što su egzistencijalni problemi, problemi u partnerskim odnosima, na poslu, zatim, konfliktne situacije, kratki rokovi i slično.
Stres se u današnjem vremenu ne može izbeći. No, ono što je bitno znati je da pored negativnog, štetnog stresa (distres) postoji i pozitivni, motivišući (eustres). Prema mnogim istraživanjima, pozitivan stres najčešće se javlja u situacijama kada se pred zaposlenim postave veći zahtevi. Stres u ovakvim situacijama je dobar iz razloga što povećava produktivnost i brzinu zaposlenog. Takođe, normalno je imali određenu dozu stresa pred ispit ili razgovor za posao. U tom slučaju stres je pozitivan jer utiče na produktivnost, snalažljivost i bolje poimanje okoline.
S druge strane, kako tvrde stručnjaci, stres sam po sebi nije negativan. Ono što je negativno je konstantno stanje stresa. Tada dolazi do narušavanja imunološkog sistema koja automatski utiče na produktivnost, sa pratećim simptomima nervoze i manjka koncentracije, a negativan stres jedan je od glavnih uzroka bolesti.
Svaka osoba bi trebalo da zna kako da upravlja stresom. Stručnjaci pre svega savetuju da je neophodno odvojiti deo dana za opuštanje. Stres će i dalje biti prisutan, ali opuštanjem se ublažava njegovo negativno delovanje. Sledeće što treba uraditi je pronaći ravnotežu između obaveza i zadovoljstva. I na kraju, veoma bitna stavka – pravilna ishrana, koja jača otpornost organizma.
Naš savet je da sami procenite šta je dobro za vas i kako ćete se nositi sa stresnim situacijma. Prepoznati stres i odupreti mu se nije teško ukoliko naučite da posmatrate sebe.
