Prvobitno izraz filozofske i religijske misli u Indiji, joga je danas poprimila sasvim novu dimenziju, s tragovima tradicionalnog poimanja. Savremena joga nije sinonim za religijsko ili duhovno opredeljenje, već sinonim za način postizanja telesnog, umnog i duhovnog blagostanja, kao i čvrstu povezanost sa prirodom. Sam naziv potiče od sankritskog korena yuj ili yuga to znači ujediniti, učvrstiti.
Jogom mogu svi da se bave, prija svima i nema neželjenih efekata. Sistem vežbanja sastoji se od fizičkih vežbi, tzv. joga položaja ili asana, tehnika disanja, odnosno pranajame, kao i tehnike duboke jogičke relaksacije joga nidre, koncentracije (Dharana), meditacije (Dhjana) i samorealizacije (Samadhi). Joga je najpoznatija u obliku hatha joge. Telesne vežbe ne opterećuju organizam, izvode se do granice prijatnosti. Vremenom telo postaje fleksibilnije, pa se i složenije vežbe s lakoćom izvode. Tako je i sa vežbama disanja. Pravilno disanje će doći samo po sebi, kada telesne vežbe postanu rutina i kada dođe do uspostavljanja balansa tela, uma i duha, što jeste osnovni cilj bavljenja jogom.
Što se tiče uticaja na zdravlje, joga poboljšava i fizičku vitalnost i mentalnu stabilnost podjednako. Njen uticaj na smanjenje stresa je neprikosnoven, jer umanjuje aktivnost proteina koji utiču na zapaljenske procese.
Već u početku bavljenja jogom, primetno je poboljšanje koncentracije i radne produktivnosti. Istraživanja na Univerzitetu u Ilinoisu pokazala su da su učesnici pokazali znatno bolje rezultate na testovima kada su 20 minuta pre toga vežbali jogu. Ljudi koji imaju problema s depresijom i anksioznošću trebalo bi redovno da se bave jogom.
Joga povoljno utiče i na fizičku spremnost, pa tako poboljšava fleksibilnost donjeg dela leđa, ramena i tetiva, a za samo četiri nedelje vežbanja joge smanjuje se jačina bola u vratu. Učvršćuju se mišići, povećava se pokretljivost zglobova, poboljšava držanje tela. Veoma je korisna i za osobe koje boluju od reumatizma i artritisa. Samo tri meseca vežbanja joge dovodi i do smanjenja indeksa telesne težine.
Joga smanjuje rizik za dobijanje srčanih bolesti, poput visokog krvnog pritiska, holesterola i šećera u krvi. Studije su pokazale da redovno bavljenje jogom stabilizuje nivo šećera u krvi, pa ju je dobro kombinovati uz standardnu terapiju.
Joga nas takođe uči kako da pravilno dišemo. Tehnike disanja podeljene su u dve grupe. Prvu čine one koje podstiču, a prikladne su za depresivne, melanholične, inertne ljude, a drugu smirujuće tehnike disanja, koje odgovaraju euforičnim osobama i osobama punim energije.
Joga je veoma kompleksna metoda i čini je veliki broj različitih disciplina. Sve popularnija je reiki joga, koja predstavlja kombinaciju određenih joga asana s energetskim reiki tehnikama. Kako instruktori reiki joge tvrde, ovaj spoj omogućava dublje prodiranje životne energije u naš organizam i bolju psihofizičku kondiciju. Reiki joga podstiče volju za životom, jača imunitet, reguliše metabolizam i podmlađuje organizam.
Na osnovu svega navedenog, lako možemo zaključiti da je bavljenje jogom beg od svakodnevnog stresa i fizičkog i mentalnog opterećenja. Osobe koje se dugo bave jogom tvrde, a i naučne studije su pokazale, da im se povećalo samopouzdanje, osećaj zadovoljstva, radna produktivnost i uopšte volja za životom.
