Hidrogenizovana ulja ne postoje dugo, tek nekih stotinak godina. Da podsetimo, hidrogenizovane masnoće su biljne masnoće koje su hemijski promenjene dodavanjem hidrogena (hidrogenizacija), sa svrhom da se učvrste. Pretvaranje tečnog ulja u čvršći oblik čini ga stabilnijim za korišćenje u proizvodnji hrane.
Tokom svih tih godina postojanja dugo se smatralo da su zdrava, da bi se na kraju utvrdio njihov štetan uticaj na ljudski organizam. Jedan od najvećih razloga zašto su toliko „popularne“ u prehrambenoj industriji je njihova cena. Tom trendu podlegla je i konditorska industrija koja se na svakom koraku trudi da koristi ovu jeftiniju alternativu u zamenu za puter, daleko zdraviji, samim tim i skuplji. U drugoj polovini 20. veka, hidrogenizovana ulja ili drugačije rečeno trans masti su masovno zaposela svet proizvodnje slatkiša i njima sličnih proizvoda. Da bi proizvođači na neki način pokušali da zavaraju potrošače, počeli su da koriste pojmove monogliceridi i digliceridi, što u prevodu znači potpuno istu stvar.
U konditorskoj industriji hidrogenizovanih masti najviše ima u šlagu, keksu, napolitankama, gotovim pudinzima, kolačima i tortama. Takvi ptroizvodi ne samo da su loši za naše zdravlje, već su glavni krivci za nagomilavanje suvišnih kilograma.
Osnovni sastojak većine konditorskih proizvoda je margarin, što vam je poznato. Međutim, ovaj klasičan primer nepriorodnih masnoća dospevši u organizam, ne bude prepoznat kao nešto što može da se iskoristi za izgradnju i funkcionisanje ćelija. Na kraju masti kao takve, stvaraju masne naslage i oštećuju krvne sudove. Time su naročito podložna deca i mladi jer oni su najveći konzumenti slatkih proizvoda. Amerikanci su otišli korak dalje u tom pogledu, pogotovo pred njihov popularan praznik „Noć veštica“ čiji je neizostavni deo deljenje slatkiša deci, od vrata do vrata. Naime, u medijima, na portalima, blogovima pa čak i u nekim radnjama, posebno su obeleženi slatkiši koji ne sadrže trans masti, te se na taj način preporučuju za kupovinu pred predstojeći praznik, a sve u prilog tome kako bi se mališani zaštitili.
Zbog brzog tempa života, stalne žurbe, neinformisanosti i lenjosti, često ne zastanemo i ne zapitamo se da li i koliko neki slatki greh koji smo pazarili sadrži ove opasne masti. A kako ćemo to znati? Tako što ćemo pažljivo pročitati deklaraciju, nekada i „pod lupom“, jer proizvođači na sve načine pokušavaju da zamaskiraju ovaj podatak, koji je u mnogim zemljama na „crnoj listi“.
