U nastavku priče o mineralima upoznajemo vas bliže sa tri jako bitna minerala za ljudski organizam – kalijumom, cinkom i jodom.
Kalijum
Kаlijum je mineral poznat po tome što čuvа nervni sistem i mišiće. Važan je za pravilan rad srca, kao i pravilno funkcionisanje creva. Takođe, održava i potrebnu količinu vode u organizmu.
Povećana koncentracija kalijuma u krvi naziva se hiperkalemija, dok se smanjen nivo naziva hipokalemija. Održavanje određenog sadržaja kalijuma u organizmu zavisi najviše od nivoa natrijuma i magnezijuma. Povećan unos natrijuma, tipičan u ishrani zapadnih naroda, prvenstveno zbog povećanog unosa kuhinjske soli, stvara pojačanu potrebu za unosom kalijuma. Nedostatak kalijuma u organizmu mogu izazvati povraćanje, dijareja i nepravilna ishrana. Simptomi nedostatka ovog minerala su smanjena energija organizma, stomačni poremećaji, grčevi u mišićima i nepravilan srčani rad.
Većina ljudi kalijum unosi zahvaljujući balansiranoj ishrani na bazi voća i povrća. Kalijum najviše možemo naći u paradajzu, brokoliju, bananama, pomorandžama, krompiru, lososu, piletini i mahunarkama, kao što su grašak i pasulj.
Naučna istraživanja su pokazala da smanjen unos kalijuma može dovesti i do povišenog krvnog pritiska, a kod osoba u čijoj ishtrani je kalijum zastupljen u većoj meri, postoji manji rizik od srčanog udara.
Cink
Uloga ovog minerala, iako ga u ljudskom organizmu ima u jako malim količinama, je da imunom sistemu pomaže u borbi protiv bolesti i infekcija. Blagotvorno utiče na rаst ćelijа, pomaže kod zarastanja rana, smanjuje rezistenciju na insulin, utiče na stvaranje spermatozoida,sprečava uvećanje prostate i utiče na stvaranje testosterona.
Hrana bogata cinkom je crveno meso (jagnjetina, svinjetina, govedina), zrna žitarica, spanać, grašak, boranija, jaja, mleko, vino, seme bundeve, pivski kvasac. Smatra se da se cink iz hrane usvoji samo oko 10%, pa je potrebno unositi veće količine od preporučenih.
Usled nedostatka cinka može doći do zakasnelog razvoja, gubitka čula ukusa i mirisa, smanjenog apetita, sporog zarastanja rana, sklonosti infekcijama, opadanju kose, smanjenju broja spermatozoida i smanjenju seksualnog nagona. Osobe koje ne konzumiraju proizvode životinjskog porekla, cink treba da unose putem graška, boranije, semena bundeve, zrna žitarica.
Jod
Jod se u organizmu javlja u tragovima i neophodan je za normalan rast i razvoj. Oko 70-80% joda se nalazi u štitnoj, odnosno tireoidnoj žlezdi i elemenat je koji je potreban za stvaranje tireoidnih hormona - hormona štitne žlezde. Nedostatak joda dovodi do hipotireoidizma – smanjenog nivoa hormona tireoidne žlezde. Simptomi ovog stanja uključuju su umor, suva koža, povećanje težine i oseljivost na promene temperature.
Jasni znak nedostatka joda je uvećana tireoidna žlezda, poznatija kao gušavost. Kako bi se sprečio nedostatak joda u ishrani, uvedeno je obavezno jodiranje kuhinjske soli. Beli luk, soja, spanać i susam su dobri izvori joda.
