U našem organizmu postoje hormoni koji utiču na to kakav će nam biti apetit, a kakav metabolizam. Među njima posebno se izdvaja hormon leptin, za koji slobodno možemo tvrditi da je „ubica“ apetita. Ali, samo kod negojaznih osoba. Zašto ne i kod gojaznih objasnićemo vam u narednom tekstu.
Dakle, leptin je, kao što smo na neki način pomenuli, hormon koji delom reguliše apetit i metabolizam a time i telesnu težinu. Njega stvaraju masne ćelije, a on sam luči masno tkivo, krvotokom „šeta“ kroz organizam i u stalnoj je komunikaciji s mozgom.
Da je ovaj hormon u disbalansu, najboilje ukazuje preterana žudnja za hranom. Leptin kontroliše skladištenje masnih naslaga, a pošto ga ćelije odgovorne za skladištenje masti i stvaraju, ima ga više kod gojaznih osoba. Njegova funkcija je da pomaže mozgu da uspostavi balans između unosa i potrošnje hrane. Međutim, leptin ne postiže očekivani efekat kod gojaznih osoba. Iako ga tada ima u velikim količinama, on nije u mogućnosti da smanji apetit osobe koja ima preteranu želju za hranom. Ukoliko leptin pravilno šalje informacije mozgu o tome koliko su u organizmu uskladištene masti, suvišni kilogrami neće se gomilati, jer neće biti pojačane potrebe za kaloričnom hranom.
Kod negojaznih ljudi funkcija leptina je očuvana, oni nemaju veliku želju za hranom niti preteruju sa količinom. Za razliku od njih, većina gojaznih je ima nekontrolisani apetit pošto je delovanje leptina narušeno, pa mozak ne dobija na vreme informaciju da su siti.
Leptin se ne može uneti hranom jer ga naš digestivni trak ne može apsorbovati, a u hrani ga zapravo i nema. Međutim, postoji hrana koja povećava osetljivost na leptin a to su zeleno povrće, namirnice bogate vlaknima i proteinima i riba. S druge strane, postoji i hrana koja smanjuje osetljivost na leptin, a nju treba izbegavati ili jesti u malim količinama. To su pre svega namirnice bogate skrobom poput belog brašna i krompira.
Posle niskokaloričnih dijeta nivo leptina u krvi opada, a kako se smanji njegova koncentracija, tako raste apetit a usporava se metabolizam. Ovim se objašnjava zašto osobe koje su držale radiklane dijete, vrlo brzo nadoknade izgubljene kilograme. Količina ovog hormona se povećava i nakon adekvatnog sna, jer kada smo neispavani više jedemo. Leptin se povećava i usled konstantnog stresa.
