Prema istraživanjima sprovedenim u protekle dve decenije, više od polovine ljudske populacije pati od problema intolerancije na hranu. Šta ova reakcija predstavlja i kako se manifestuje, najčešća su pitanja koja se postavljaju kada se pojam intolerancije pomene. Stručno objašnjeno, intolerancija na hranu je hipersenzitivnost, odnosno reakcija organizma na određene komponente hrane i pića koje se konzumiraju svakodnevno.
Drugačije rečeno, to je nemogućnost pravilnog korišćenja hrane zbog promena u zidu creva, poremećaja u proizvodnji enzima koji razgrađuju hranu, kao i zbog proizvodnje antitiela, odnosno imunolobulina klase G1-4 (IgG) usmerenih protiv pojedinih sastojaka hrane. U prevodu, ista namirnica za neke ljude predstavlja odličan izvor hranljivih materija, dok za druge uzrok različitih tegoba.
Na sve vrste namirnica može se razviti intolerancija. Ono što je važno znati je da intoleranciju ne treba poistovećivati sa alergijom. Manifestacije intolerancije su manje primetne i obično se pripisuju nekim drugim bolestima i stanjima. Glavna razlika je vreme koje je potrebno da bi se reakcija javila. Alergija obično izaziva trenutnu reakciju, dok intolerancija ima odloženo dejstvo. Dalje, alergijska reakcija može da bude veoma burna i da ugrozi život, dok intolerancija može samo da izmeni njegov kvalitet. Oko 50 procenata osoba sa intolerancijom imaju probavne tegobe i probleme sa prekomernom težinom ili mršavljenjem. Ostale manifestacije su glavobolja, umor, malaksalost, razdražljivost, zatim ekcemi na koži i otečenost zglobova.
Kako bi se otkrilo da li osoba pati od intolerancije na hranu, rade se testovi intolerancije, kojima u poslednje vreme često pribegavaju gojazne osobe. Postoji više metoda za otkrivanje intolerancije na hranu, koje mogu biti zasnovane na imunološkim analizama i na određivanju vibracionog sklada ili nesklada između organizma i hrane. Ukoliko test pokaže pozitivan rezultat na bilo koju namirnicu, to znači da je nivo antitela povišen i da datu namirnicu treba izbegavati najmanje tri meseca dok ne dode do poboljšanja stanja organizma. Po isteku tog perioda, izbačene namirnice se postepeno uvode u ishranu, u malim količinama. Istraživanja su pokazala da 2/3 pacijenata podrvrgnutih primeni testa intolerancije se oslobađa hroničnih tegoba, što značajno utiče na opšte zdravstveno stanje.
Iskustva pokazuju da mleko namirnica koja se najčešće javlja kao alergen, dok mlečni proizvodi poput jogurta i sira izazivaju manje smetnji. Žitarice su takođe česti izazivači netolerancije, ponajviše one koje sadrže gluten. Jaki alergeni mogu biti kvasac, koštunjavi plodovi i jaja.
