Sa svakim novim istraživanjem stvara se i nova zabuna kada je ishrana u pitanju. Šta jesti po „starom“, a šta izbegavati po „novom“. Tako su neke od namirnica koje su zauzimali visoke pozicije na „crnim listama“ sada preporučljive.
Jaja su jedna od njih. Nutricionisti su ih dugo zabranjivali jer sadrže oko 180 mg holesterola po komadu, što se smatralo jako lošim za nivo ukupnog holesterola u ljudskoj krvi, samim time i pogubno za srce i krvne sudove. Međutim, već duže vreme sva istraživanja pokazuju da nema dokaza kako hrana koja sadrži prirodni holesterol loše utiče na masnoće u ljudskom organizmu. Jaja su, inače, puna proteina, zdravih masti, vitamina i minerala.
Krompir je takođe završio kao “nepoželjna” hrana i smatrao se za jedino povrće koje nije zdravo. Takvu, ne baš laskavu tituliu, dobio je zbog visokog glikemijskog indeksa, međutim, krompir je pun minerala, vitamina i neophodnih ugljenih hidrata. Blagodeti krompira jedino može a naruši način njegovog spremanja. Skuvani ili pečeni krompir sasvim je poželjan u ishrani.
Potrošači najčešće zapadaju u zabunu i kada treba da biraju između namaza na bazi ulja ili mleka. Margarin je napravljen od biljnih masnoća i u početku je preporučivan kao zdravija varijanta u odnosu na zasićene masti koje se nalaze u puteru. Potom je otkriveno da trans-masti koje nastaju hidrogenizacijom biljnih ulja u margarinu dižu nivo lošeg holesterola i škode zdravlju. Tako se puter vratio na belu listu, te ga možete slobodno konzumirati, ali u malim količinama.
Mlečni proizvodi su prepuni proteinima i kalcijumima. Naučnici međutim upozoravaju zbog masnoća koje sadrže, pre svega, zasićenih masti. Ipak, nije dokazano da umerena upotreba mlečnih proizvoda povećava nivo holesterola u krvi. Zato, kada su mlečni proizvodi u pitanju, samo umereno I bez bojazni.
Da li i vi imate zablude o zdravoj hrani?
